preskoči na sadržaj

Osnovna škola Juršići

Slobodne aktivnosti

  

Dramska grupa učenika viših razreda OŠ Juršići djeluje od 1996. godine. Učiteljica hrvatskoga jezika Tina Ribić vodila je grupu petnaest godina. Učenici su zajedno s učiteljicom birali tekstove i osmišljavali igrokaze.

Dramsku grupu nastavila je voditi učiteljica hrvatskoga jezika Kristina Petričević – Čuturilo krajem 2011. godine. Grupa se održava jednom tjedno ( utorkom ), a sastoji se od brojnih aktivnosti kao što su vježbe koncentracije, glasa, igra zrcala, pantomima, kipovi, vježbe razvijanja asocijacija, vježbe stvaranja dramske radnje, interpretativno čitanje, govorne vježbe, oslikavanje scenografije  i brojne druge putem kojih učenici razvijaju svoju imaginaciju i otkrivaju svoje sposobnosti.

Učenicima je posebno zanimljiv odabir teme i stvaranje novog igrokaza. Na novogodišnjoj školskoj priredbi 2011. godine učenici su nastupali s igrokazom Plamena ptica.Tijekom drugog polugodišta 2012. godine učenici su zajedno s učiteljicom napisali igrokaz o hajdučkom popu Josipu Velikanji koji je bio prikazan na završnoj priredbi.

 

                                                       Josip Velikanje 

                                                            (igrokaz)

 

(Djed Marko je na pozornici. Pokušava sjesti na stolicu.. Dolazi uznemirena Ana.)

NATALY: Dide, Dide! Ča da delan?

ANDREA: Ča si rabijana Ana? Ča se desilo?

NATALY: Kompjuter mi ne dela! Ne moren niš delati bez kompjutera!

           Ne moren zogati ni igrice? Dide, ča da delan? Ki će mi ga sada načiniti?

ANDREA: Kalmaj se Ana! Tr znaš da ćemo ga načiniti. Sve će biti dobro.

(Dolaze Anini prijatelji Marija i Ivan.)

MARIJA: Ča vičeš Ana?

MATEO: Valje na čestu smo te čuli!

NATALY: Ma, niš! Pokvarija mi se kompjuter.

MARIJA:A joh, dojdi meni. Moj dela...

MATEO: Da  bar moj ne dela...ne bi mora načiniti zadaću iz informatike...

NATALY:Će pasati 2 šetimane dok ga načine! A ča ću ja do tad?

MARIJA: Ćeš se zogati z menom poli moje hiže.

MATEO: I nećeš morati načiniti zadaću iz povijesti jer ti ne dela internet.

NATALY: A fejs? Svi će me pozabiti!

MATIJA: Ja te neću. Ter te vidin svaki dan.

MATEO: (Zamišljeno nabraja.) ... a ako ga ne budeš imala misec dana...    

                ...nećeš morati načiniti ni zadaću iz biologije i geografije...

ANDREA: Dica, dojdite tu poli mene. Pripovidat ću van jenu pravu štoriju kako

              je tu poli nas bilo prije više od 130 lit. Dica se nisu zogala kako vi  

              denas. Ni bilo ni kompjutera,  ni škole, ni čuda tega ča imate vi denas.   

              Ljudi su bili siromahi  i čuda se krelo. Ljudi su vajka bili u strahu od  

              tati.  Jenega  dana u Juršiće je doša Josip Velikanje.

             Znate li dico ki je bija Josip Velikanje?

MARIJA: Forši je bija karabinjer?

MATEO: Ki će znati... nismo imali zadaću o njemu...

NATALY: Mi se para da je to bija hajdučki pop.

ANDREA: Tako je Ana. Bija je štabeja čovik ki je pomoga učiniti red i

                    pomoći  istarsken  roversken čoviku. Bija je pop, učitelj i branija je

                    ljude od    tati i od slabega. Poli njega su se  ljudi navadili čitati i

                    pisati. (Zamišljeno govori.) Domišljan se da mi je did govorija puno  o Velikanji. Jenega dana1875. lita, Velikanje je doša u Juršići kako bi dela u crikvi kao pop.

(Na scenu ulaze Marta, Paola i Antonia. Dok hodaju, raspravljaju.)

MARTA:Ste videle onega lipega dečka poli šterne?

PAOLA: A čigov je?

ANTONIA: Ne znan. Ali ima lipe oči...

MARTA: Ću ga upitati kako se zove...

PAOLA: Ne, ne...ću ga ja!

ANTONIA: Vako ćemo... ćemo brojiti... na kega dojde ta će ga pitati...

MARTA: More! Ja ću brojiti!

                (Izgovara brojalicu dok pokazuje rukama.)

PAOLA: Ne valja ! Ja ću..

              (Broji uz brojalicu.)

ANTONIA: Ne, ne... Puš mene...

                   (Broji uz brojalicu.)

PAOLA: Ne, ću ja... (Broji uz brojalicu.)

(Nakon toga nastavljaju mimikom pokazivati da se i dalje ne slažu kako broje. Za to vrijeme došeću djevojke i zapjevaju. Pred kraj dolazi Velikanje iza njih i osvrće se.)

ERVIN: Ma kako lipo ova dica kantaju i kako se znaju zogati!

(Cure se povlače sa scene u laganom hodu dok i dalje raspravljaju.)

(Večer je. Velikanje šeta po selu. Sve je pusto. Dolaze lopovi i uzimaju mu torbu iz ruku.)

ERVIN: Ma ča je ovo? O temu  su mi govorili.  Lipo su me dočekali.

              Niman ja strah od  Roverci. Triban si nabaviti pištolu i navaditi

              he redu.

(Odlazi iza paravana.)

ANDREA: (Diže se sa stolice.)

                   Tako je i bilo. Ima je pištolu, ma samo da prene tate. Ni nikad

                   ninega ranija. Zna je govoriti predike za dicu, a i za starije. 

                   Na maši bi često govorija...

(Velikanje izlazi ispred paravana i zvoni. Dolaze mještani.)

ERVIN: Tu san doša da delan dobro. Morati ćete me slušati ako želite

              dobro sebi i svojoj fameji. Navaditi ću vas čitati i pisati, delati ćemo

               i zidati hiže  i čuda tega. Prvu noć su me pokreli. Ne smi više tega

               biti.  Ko nećete poslušati uvega (diže križ), ćete ben uvega

              (maše pištoljem).

 (Svi odlaze posramljeni, pognute glave, Velikanje odlazi iza paravana.)

 

ANDREA: (Jenega dana u Juršići  je doša Jure, pretelj popa Velikanje.

 Dolazi Josipov prijatelj Jure.)

LUKA: Joj, ča san trudan. Kadi san to doša. Valja se nisan zgubija. U Juršići  

             san triba dojti poli moga pretelja Josipa.

            (Prolazi jedan seljanin. Jure mu se obraća.)

             Škužajte šjor, ča san doša u Juršići?

OLIVER: Ste, ste u Juršići! Kega tribate?

LUKA: Triban svoga pretelja Josipa Velikanju!

OLIVER: Hote s nami! Tu ćete ga najti, u ovoj hiži!

LUKA: Fala Van!

OLIVER: Bog!

LUKA: Bog!

(Jure  zove Josipa Velikanju. Kuca po paravanu gdje je kuća.)

LUKA: Josipe! Josipe!

(Velikanja izlazi iz kuće i pozdravlja se s prijateljem.)

ERVIN: Bog daj moj pretelju!

(Velikanja ga grli i tapša po ramenu.)

ERVIN: Hodi naprid u hižu.

(Odlaze iza paravana.)

ANDREA: Dva su si pretelja spominjali sve ča su pasali od kada se nisu vidili.

                   Kad je Jure triba pojti čja, vidija je da mu ni konja.

LUKA: (Izlaze iza paravana. Luka gleda u Velikanju.)

              Lipo smo se načakulali... (Okrene se i počne se osvrtati gdje je 

              konj.) Ča je ovo! Josipe, ča da delan? Niki mi je ukreja konja!

ERVIN: Ma ki ti ga je ukreja? Sada će me viti! Hodi z menom!

               (Odlaze iza paravana.)

ANDREA: Bila je ponoć kada je Velikanje dugo zvonija na crikveno zvono dok

                   nisu svi seljani došli u crikvu.

(Velikanje izlazi i zvoni, a ljudi dolaze. Postavljaju se u dvije kolone - za zbor.)

ERVIN: (Ljut, maše prstom i pokazuje na prijatelja koji stoji kraj njega.)  

              Jedan od vas dobro zna zašto san vas okupija! Taj sve zna!  

               Niki je večeras ukreja konja mojen pretelju. Ki je to bija?

               Neka se sada javi!

              (Svi se pogledavaju.)

SAŠA: Ne moren više mučati! Ja san to bija. Nisan zna čigov je konj.

(Tone se miče. Hoće otići.)

 

ERVIN: Kamo greš? Dojdi vamo! Zna si da konj ni tvoj. Da se više nikad nisi  

               usudija to načiniti! Svi ćete u 10 ur navečer biti u hiži!

              (Dok djed priča Velikanje glumi da se ljuti na Sašu, a na kraju mu

             oprašta. Seljani se okreću prema publici za zbor.)

ANDREA: I tako više nisu smili biti van hiže pokle 10 ur.

                  Pasala su lita. Roverci su s Velikanjon načinili puno dobrega.

                   Uzidali su prvu hrvacku školu 1876 ., načinili su groblje.

                   Ljudi su bili puno vridniji, navadili su se čitati i pisati.

                 Čuda je  tega Velikanja načinija. Ne smimo nikada zabiti

                 našega hrabrega, hajdučkega popa. Sada su rivala druga vrimena.

         

NATALY: Puno si nas tega dide navadija. Pojti ću poli Marije malo se zogati na

                  kompjuter, a kada se tornan doma, pomoći ću materi muliti trukinju.

MARIJA: A ja ću pojti u vrta posaditi rožicu.

MATEO: Sada gren napisati zadaću, a pokle ću pojti z  mojin didom regulivati

                 brajde.

NATALY, MARIJA, MATEO: Lipa je naša Roverija i naš život roverski.

                                                    Volimo je i čuvamo, i nećemo je zabiti ma

                                                    kamo god pošli.

(Zbor pjeva istarsku pjesmu.)

 

 

    

 

  




Školski projekti

 
Jelovnik
 
VOZNI RED
 
Foto

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

 
Tražilica


Napredno pretraživanje
Traži
 
Zakoni i pravilnici
 
Kalendar
« Rujan 2018 »
Po Ut Sr Če Pe Su Ne
27 28 29 30 31 1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
1 2 3 4 5 6 7
Prikazani događaji

 
Brojač posjeta
Ispis statistike od 13. 2. 2010.

Ukupno: 134586
 
UPISI U SREDNJU

 
Obnova škole
 
ROBOTIKA

 
Korisni linkovi

 
 > Nastava  > Slobodne aktivnosti
CMS za škole logo
Osnovna škola Juršići / Juršići, HR-52342 Juršići / os-jursici.skole.hr / ured@os-jursici.skole.hr
preskoči na navigaciju